Распад Југославије довео је до завршетка једне историјске ере која је била обележена Омладинским Радним Акцијама. Оне су биле феномен који је остао златним словима уписан у сваком делу бивше државе. Који је остао уписан у срцима милиона младих бивше Југославије, младих који су својим добровољним омладинским радом градили и изградили државу у којој су живели. Али су остале и у срцима стотине хиљада младих са многих светских меридиана који су долазили у Југославију да би осетили ту енергију, ту љубав и све оно лепо што млади у срцима носе а што је био основ на Омладинским Радним Акцијама. Из те потке кретало се на радилишта иза којих су остали изграђени градови, фабрике, државни и културни објекти, стадиони, болнице, пруге, путеви, пошумљене голети, утврђени водотокови, уређени национални паркови.......... Све то и данас представља велику употребну вредност за новонастале рапублике из бивше Југославије.
У срцима младих остао је жал, али остао је и жар који се привремено загасио и чекао тренутак да поново пусти свој пламен.
Управо тај жар у срцима свих нас некадашњих акцијаша, сада ветерана бригадира Београда почео је да се пали. Коначно се упалио 24. септембра 2010. године. Тога дана, након доста тешких припрема одржана је оснивачка Скупштина на којој је формирано Удружењње учесника омладинских радних акција Београда. Врло брзо та енергија прелила се и на целу Србију. Био је то тренутак када се кренуло у реализацију циља названим НОВЕ АКЦИЈЕ ЗА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ.
За многе је то била утопија али за бивше бригадире то је било остварење сна, и нико и ништа их неје могло на том путу зауставити. Било је то тешко време. Суочавали смо се са онима који су и у златним временима радних акција чинили све да умање вредности радних акција које су биле видљиве из васионе. Суочавали се са онима који уживају у благодетима створених радним акцијама а гласно то омаложавали. Невероватна контрадикторност. Но бивши бригадири се нису на то обазирали. Након оснивачке Скупштине кренуло се са формирањем огранака по Београдским опшинама. Времено формирани су огранци у свим београдским општинама. Знали смо да Београд и Србија има омладину која зна да цени праве вредности и која жели да да свој пун допринос обогаћивању тих вредности. Енергија младих је непресушна и увек иста за сваку генерацију, али увек примерена временима у којима се живи. И данас највећи број младих жели да уради нашто чиме ће се поносити, нешто што ће иза њих оставити неизбрисив траг.
Свако време тражи нове начине и моделе рада примерених том времену, али једно је увек исто, непромењљиво, а то је емоција која нас води.
За 15. година нашег рада, захваљујући бригадирима по нашим огранцима у свим Београдским оптинама успели смо да се представимо маладима,у највећој мери у средњим школама, али и у великом броју основних школа. При томе строго смо се придржавали свих законом прописаних мера које се односе на ангажовање деце., сагласности родитеља и тако даље. Успели смо да пробудимо њихово интересовање за овакав вид њиховог ангажовања. Показали смо и сваким даном то све више показујемо да је огроман број младих људи који, и поред превеликих школских и других обавеза, налазе времена да се укључе у активноси које доносе НОВЕ АКЦИЈЕ ЗА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ.
Све то допринело је да смо у ових првих 15. година нашег постојања и рада организовали велики број акција. Радили смо на Ади Циганлији, која је бригадирски дом, радили смо на Авали, Ада Хуји, Дунавском Кеју, двориштима основних и средњих школа, културних центара, парковима. Засадили смо небројени број стабала бреза, борова, платана али и ружа. Организовали смо фестивал бригадирскух песама. Своје културне програме реализовали у Клубу књижевника, у Дому Војске Србије и Дому омладине Београда. Организовали сада већ традиционалну акцију ВЕТЕРАНИ И ПОТОМЦИ. Покренули смо иницијативу у којој нас је држава препознала и од 2022. године захваљујући финансијској помоћи Владе Србије организују се ЕКО КАМПОВИ у Засавици, на Пештеру, у Суботици, Алексинцу. Сваке године програми ЕКО КАМПОВА, нових облика РАДНИХ АКЦИЈА, привуку велики број младих људи. То су програми који временски трају 7. дана, у чврсто зиданим објектима са максималним хигијенским условима, у којим је могуће дочарати и приказати традиционални бригадирски начин живота из времена до 1990. године.
Енергија која је код тих младих људи присутна најбоља је оцена коју од њих добијамо за наш рад.
Дошли смо у фазу да млади сада самостално осмишљавају програме за своје генерацијско ангажовање, а на основу тематски одрђених задатака, из којих се види њихова зрелост и озбиљност да стварају и руководе. Да раде за себе и за земљу у којој живе и школују се. Управо онако како смо ми накада радили. Млади знају шта желе, али знају и како то да реализују. Зато позивамо све младе, све оне који до сада то нису, да нам се придруже и да са својим другарима осмишљавају и реализују све оно што ће оплеминити и њих и наше друштво у целини. Да иза њиховог рада на радним акцијама остане видљиво за неке нове генерације које долазе.
Ми, ветерани, смо увек ту, бићемо негде поред, онолико колико им буде била потребна наша помоћ. Наша мисија се полако испуњава. Радне акције поново живе у новом руху за сва времена.